Poznato je da se radio talasi na visokim frekvencama prostiru
pravoliniski . Za uspostavljanje radio veze između dve stanice na
frekvenci od 10 GHz važilo je pravilo da antene budu tačno usmereme
jedna ka drugoj.Njihov snop zračenja mikro talasa veoma je uzan i kreće
se oko par stepeni .Što su
antene veće a uglavnom su parabole, njihov snop zračenja je bio uži.
Malo pomeranje antena , reda par santimetara , prekidalo bi vezu. Od
1980-90. godine mali broj YU radio amatera je radio na tim visokim
frekvencama, materijal za gradnju uređaja bio je deficitaran a iskustva
je bilo skromno.Za ostvarivanje veza na 10 GHz peli smo se po
planinama , kako bi imali optičku vidljivost između radio stanica što je
pružalo veće šanse da se
veza uspostavi.Godine 1990. bio sam na planini Cer odakle sam video
Beograd. Ugovorio sam vezu sa Vladom iz Beograda YU1BB , on je koristio
paraboličnu antenu od oko 2 metra a ja na Ceru manju od 1,2meta. I tu
smo napravili GREŠKU ! To je bilo , kao kada pijanom čoveku date da
udene
konac u iglu. Naša dva veoma uska radio snopa teško smo mogli da
usmerimo jedan ka drugom. Skoro ceo sat smo okretali antene i menjali
elevacije ali bez uspeha. Ipak jednog momenta sam primio slab signal iz
pravca
Beograda , Vlada je svoju antenu usmirio ka meni a ja sam svoju
dosmeravao ka njemu.U
drugoj fazi ja sam mirovao a on se dosmeravao sa antenom.Očigledno da on
nije svoju antenu tačno usmerio ka meni jer nije znao moju tačnu
poziciju na planini dugoj 22 km.Kada smo se konačno usmerili , njegov
signal je toliko bio jak na Ceru , da meni nije bila potrebna
antena. Predložio sa mu jednu ludu ideju da ja vozim auto obroncima
planina i da iz vozila u pokretu držimo radio vezu sa njim. Do tada bi
svako rekao da je to
nemoguće ali pokazalo se da i to može. Bila je to prva i jedina radio
veza u mobilu na frekvenci od 10 GHz. Vozio sam držao vezu i istovremeno
sve to snimao sa kamerom i uspeo da ne sletim niz planinu. Ova radio
veza bila je podstrek da posle toga počnem sa izradom ATV uređaja na 10
GHz.
